Najzad se neko setio da vaja moje crteže: Omaži & asamblaži Srđana Tunića (2017-2021, DKSG)
Izložba Najzad… bila je održana u Klubu Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”, Dom kulture “Studentski grad” u Beogradu, od 1.7. do 13.7.2021.
Želim da se zahvalim još jednom umetnicima Dejanu Goliću i Aleksandru Jevtiću, kao i timu DKSG, a posebno Maidi Gruden, Ivani Radonjić i Draganu Stojanoviću na podršci u realizaciji ove izložbe.
Izbor radova:
Srđan Tunić, foto: Dejan Golić 2021. 
Geozavod bunker palace hotel (omaž Enkiju Bilalu), 2021.
Svetovid tarab (omaž Omaru Houssienu), 2020. 
Sumi (omaž Karlu Wirsumu), 2021. 
Naušika (omaž Hayaou Miyazakiju), 2020. 
Oltar za dermatitis (omaž Ivani Aranđelović), 2021.
K13 grafit II (omaž K13 Crew), 2020. 
Kutija (omaž Endou), 2021. 
Bunnies (omaž Rayu Johnsonu), 2021. 
Električne bubice, 2017. 
Sumrak za sulfat, 2017. & Boks meč, 2018. 
Cirkus II (omaž Aleksandru Jevtiću), 2021.
Zgrada Borba, 2017. 
Mašina za pravljenje oblaka / Nebelmaschine (omaž Vojislavu Despotovu), 2021. 
Poslednji musketar (omaž Jasonu), 2020. 
ZMK grafit (omaž ZMK graffiti crew), 2020. 
Zgrada u Visokog Stevana br. 27 (omaž Anthonyju Brooksu i Darku Grkiniću), 2021.
NES grafit (omaž Nes One), 2020.
Foto: Dejan Golić
Omaži uz originale:
Tekst kataloga:
Najzad se neko setio da vaja moje crteže
Omaži & asamblaži Srđana Tunića (2017-2021.)
U današnje vreme nije retko da umetnici rade i poslove koji su tradicionalno namenjeni istoričarima umetnosti i kustosima – da izlažu svoje radove i pišu o njima. S druge strane, obrnuta pojava je znatno ređa. I to ne mislim na pojavu izložbi kao umetničkih dela na koje se često misli kad se kaže curator as artist, nego baš na konkretnu umetničku produkciju. Iako može uneti zabunu jer ne upada olako u neku klasičnu kategoriju, smatram da je ova dvostruka uloga itekako zanimljiva i da može doprineti boljem razumevanju umetničke produkcije, bez obzira na koji način imenovali i odnosili se prema delima ili aktivnostima ovih hibridnih kustosa i istoričara umetnosti. Možda je, da bi se izbegla pretencioznost, najbolje reći da se radi o autorima.
U mom slučaju, i pored velikog ulaganja i čak jedne tinejdžerske izložbe (1), poriv za stvaranjem umetnosti su ipak zamenile studije istorije umetnosti, dok druge kreativne aktivnosti ostaju u drugom planu, kao hobi. Pored učešća u par video radova u međuvremenu (2), 2016. spontano nastaje instalacija Pčelar, u okviru IX Mobilne rezidencije u selu Babe, koju sam – nesiguran u sebe kao stvaraoca – atribuisao Životi Stojanoviću, uz pomoć umetnika Gorana Denića. Tada se rađaju nove ideje za dalji rad i prikupljanja materijala za asamblaže. Nakon mnogih pokušaja i prekida, odlučujem se na kontinuirani rad sa glinom gde 2017. po prvi put počinjem da koristim polimernu glinu i razrađujem seriju asamblaža i raznolikih predmeta, mahom namenjenih prijateljima i porodici. Ovaj novi početak nastaje kao vrsta lične terapije, neopterećenog razvijanja kreativnosti i samopouzdanja. Krajem 2018, ovaj do tada manje ambiciozan rad koji od milošte nazivam radinosti, unapređujem komercijalnim aspektom i narudžbinama, čime doprinosim izvesnoj samoodrživosti ovog novog projekta.
Svesno, težim da se poigravam sa umetnošću, kroz eksperiment, ali i da učim o tehnikama i (sopstvenim i materijalnim) mogućnostima i ograničenjima. Nesvesno, pored potencijalnog terapeutskog elementa, postoji jedan probuđeni dečji element koji isijava iz mnogih dosadašnjih radova. Rad sa glinom za mene je borba sa samim sobom i dostupnim materijalima, proces koji doživljavam kao transformaciju u smislu lične afirmacije. Težim da unapređujem i revalorizujem dosadašnji rad dok istovremeno pokušavam da zauzdam istoričara umetnosti/analitičara u sebi, uz svu (ne)ozbiljnost ove hobističke fascinacije.
Većina radinosti nastaje pod pseudonimom Starchild’s Crafts i okrenuta je popularnoj kulturi i svetu prirode. U cilju razvijanja konceptualnih niti, eksperimentišem sa različitim motivima i formatima, gde omaži i asamblaži čine samo jedan koliko-toliko konzistentan deo. Najveći deo njih nastaje spontano 2017. i u poslednje dve godine, uz veće planiranje. Rad na omažima koji su inspirisani umetničkim delima drugih autora nastaje kroz lična prijateljstva, saradnje i radove koji mi se dopadaju i koje mogu tehnički da izvedem. Omaži su tradicionalna umetnička tehnika posvećivanja i učenja od drugih, koja u ovom slučaju ocrtava prostor druženja, estetike, a često i zajedničkih vrednosti. Princip rada je sledeći: počinjem od pitanja kako dvodimenzionalni crtež, grafit, ilustraciju ili sliku da pretvorim u trodimenzionalni rad – reljef, skulpturu, asamblaž. Onog momenta kada dobijem konkretizovanu zamisao u glavi prelazim u akciju.
Jedan, najveći deo omaža, pripada savremenim vizuelnim umetnicima (Aleksandar Jevtić, Dejan Golić, Omar Houssien, Muhamed Kafedžić, Ivana Aranđelović), animatorima i stripskim umetnicima (Hayao Miyazaki, Jason, Enki Bilal, Liz Climo, Moebius), kao i umetnicima XX veka (Ray Johnson, Karl Wirsum). Posebnu celinu čine grafiti iz Crne Gore i Srbije, koji uporedo prate moje aktivnosti na incijativama Street Art Walks Belgrade i #GrafitiVikendPG (ZMK crew, K13 Crew, NES, ENDO). Na izložbi se nalazi i jedan asamblaž koji je inspirisan opisom mašine za pravljenje oblaka koji je opisao Vojislav Despotov u svom romanu Jesen svakog drveta.
Ovaj rad ne bi bio moguć bez podrške samih umetnika, savete, razgovore, ideje, a nekad i tehničku pomoć. Veliko hvala Dejanu Goliću i Aleksandru Jevtiću što su me podržali i pomogli pripremu ove izložbe.
Fotografije: Dejan Golić
Postavka: Gordana Dinić, Srđan Tunić
(1) Mala galerija Singidunum (sada Mala galerija ULUPUDS), 1998.
(2) La vie en rose na Mikser festivalu i Cultural Speedy Network na prvom forumu Cultural Innovators Network, oba iz 2012.
Katalog možete skinuti kao pdf ovde.
Sa postavke:
Foto: DKSG, Srđan Tunić
Fotografije sa otvaranja, javnih vođenja i razgovora “Kustos kao umetnik?”:
Razgovor povodom izložbe Najzad se neko setio da vaja moje crteže, autora Srđana Tunića, istoričara umetnosti i kustosa. Kako izgleda kada istoričari i umetnici počnu da se bave umetničkom produkcijom? O razlozima, izazovima i novim saznanjima razgovaraju Vladimir Bjeličić (Vokalno-kustoski sindrom, Efemerne konfesije), Marija Konjikušić (Out of the box photo, HedoMakedo) i Srđan Tunić (Starchild’s Crafts). Ponedeljak, 12. jul, 19.00 Klub Magistrala “Dragan Ve Ignjatović”.
Foto: DKSG, Jana Milenković, Maida Gruden, Ana Isaković, Srđan Tunić
Linkovi:
Starchild’s Crafts: https://www.instagram.com/starchildscrafts/, https://srdjantunic.wordpress.com/starchildscrafts/
U medijima: http://www.seecult.org/vest/kustos-kao-umetnik
Najave DKSG: https://www.dksg.rs/lat/najzad-se-neko-setio-da-vaja-moje-crteze–omazi-i-asamblazi-srdjana-tunica/, https://www.dksg.rs/lat/strucno-vodjenje-kroz-izlozbu-dnevnici-ptice-rugalice–umetnicke-sveske-ivane-arandjelovic/, https://www.dksg.rs/lat/kustos-kao-umetnik–razgovor-povodom-izlozbe-srdjana-tunica/
Srđan Tunić 