Srđan Tunić

art historian, curator

Kustosiranje – intervju za časopis nezavisne kulture MANEK #2

Intervju sa Vaskom Nikolić za MANEK #2, proleće 2014. Više i download na: http://kustosiranje.blogspot.com/2014/04/manek-02-magazin-nezavisne-kulture.html
 

Kustosiranje – osveženje na kulturno-umetničkoj sceni

U prijatnom razgovoru, Andrej Bereta i Srđan Tunić, kustosi–istoričari umetnosti, otkrili su mi kako napreduje projekat Kustosiranje na početku treće godine svoga postojanja.

Sa čime se bavi projekat Kustosiranje i ko je ciljna grupa kojoj je projekat namenjen?

Srđan Tunić: Projekat Kustosiranje (About and around curating na engleskom) smo započeli iz dva razloga: kao revolt i kritiku na zadati kontekst u kojem profesionalci iz sveta umetnosti i kulture rade i žive u Srbiji, a s druge strane, kao konstruktivnu akciju, moguću putanju koju možemo da preduzmemo sada i ovde. Naš fokus je savremena kustoska praksa – tehnologija izložbenog procesa, a sam projekat „živi“ kroz edukaciju, na principima celoživotnog i iskustvenog učenja. Projekat je ponajviše usmeren na studente i mlade profesionalce koji se prepoznaju u kustoskom pozivu, poput istoričara umetnosti i umetnika, ali i drugih humanističkih profesija, ljudi iz sveta umetnosti i kulture, novinara, profesora, menadžera i preduzetnika u kulturi.

Da li je takav vid projekta održiv u Srbiji?

Andrej Bereta: Pitanje održivosti je svakodnevni izazov za mnoge projekte, inicijative, nezavisna udruženja. Naš projekat Kustosiranje nije izuzetak po tom pitanju. Održivost je nekada traženje rešenja kako ispuniti planirani redosled aktivnosti u zadatom vremenskom roku, ali može i da znači puki opstanak, ukoliko podrška kasni, ili čak potpuno izostane. Mi, sasvim iskreno, možemo da kažemo da u najvećoj meri zavisimo od nas samih, kako god to bilo shvaćeno.

Koliko vremena postoji projekat i kako je napredovao?

Srđan Tunić: Projekat je započet krajem 2011, na „vlastiti pogon“ preko našeg Udruženja građana ARTIKAL, javnim debatnim programom, predavanjima i javnim vođenjima. Vremenom, sarađivali smo sa brojnim institucijama iz Srbije (civilnim i državnim, najviše iz Beograda), organizovali skoro 30 javnih susreta, četiri izložbena projekta, organizovali eksperimentalni akademski kurs posvećen kustoskoj praksi na Univerzitetu u Beogradu, bili direktori vizuelnog/umetničkog programa za Mikser festival 2013, predstavili projekat u zemlji i inostranstvu, učili i „rasli“.

 

 

Da li postoji želja za promenama u institucijama kulture i kakav je njihov odnos sa civilnim sektorom?

Andrej Bereta: Želja za stvarnim promenama u srpskoj kulturi u javnom sektoru izgleda da ne postoji. Pre će biti da je reč o skrivenom, ali aktivnom otporu. Sama činjenica da su valjda svi vodeći ljudi u institucijama kulture na tim pozicijama jer su politički podobni, zvanično ili ne, i da niko ne pamti zadnjih decenija nikakav javni konkurs za bilo koje takvo radno mesto ili za neki umetnički savet je nezaobilazna činjenica, koju nipošto ne treba prećutkivati, jer smo svi na gubitku zbog toga. U proteklih desetak godina, koje je Srbija žedno priželjkivala, kao vreme promena, ovde je, umesto profesionalizacije i unapređenja poslovnog ambijenta, ustanovljena apsolutna partokratija.

Postoje izvesni pomaci poslednjih dve godine na relaciji intersektorske saradnje. Manje kao rezultat pozitivno izgrađene volje za saradnjom, više kao nužnost javnih institucija kulture da popune programske aktivnosti, jer za sopstvene nemaju sredstva, a nisu ni naviknuti da ih nezavisno potraže. Treba, smatramo, veoma dobro obratiti pažnju na prirodu i profesionalnost partnerske saradnje sa institucijama javnog sektora, kako se ne bi ponavljala loša poslovna iskustva koja su mnogi imali, pa i mi sa KCB, na 53. Oktobarskom Salonu, kada nas je dotična institucija obmanula i oštetila, o čemu smo obavestili javnost. Kriterijumi su ono na čemu treba insistirati – formirati ih ako ne postoje.

Postoji li u okviru projekta Kustosiranje regionalna i međunarodna saradnja?

Srđan Tunić: Uspostavili smo saradnju u regionu (zemljama bivše Jugoslavije), mahom sa kustoskim inicijativama i umetničkim udruženjima koje se bave savremenom umetnošću. Da spomemo samo neke od njih: Kustoska platforma i Kontejner iz Hrvatske, Tač.ka iz BiH, Svijet umetnosti iz Ljubljane. Takođe, zahvaljujući početnoj podršci kancelarije Tačke kulturnog kontakta u Beogradu, uspeli smo se povežemo i sa organizacijama iz Evrope, kontakte koje još uvek negujemo i dalje razvijamo. Imamo takođe u planu da nastavimo sa akademskom saradnjom sa univerzitetima.

Da li polje kulture u Srbiji ima svetlu budućnost ?

Andrej Bereta: To, u najvećoj meri, zavisi od samih aktera i njihovog razumevanja konteksta u kojem stvaraju. Ne verujemo u očekivanja, bliskija nam je narodna izreka- u se i u svoje kljuse. U srpskoj kulturi skoro svi prizivaju novac- koji im pripada, koji priželjkuju, koji im nedostaje, koji im je oduzet… i nikom nije dovoljno. To ponekad ume da izgleda kao Kalimerova percepcija nepravedne stvarnosti. Uostalom, kada je to bilo dovoljno novca za umetnost i kulturu u Srbiji?! Uvereni smo da je ovakvo stanje, pre svega, rezultat lošeg rada ili nezainteresovanosti za unapređenje samog polja, upravo ljudi koji su profesionalno vezani za kulturu. Kao u bilo kojem drugom poslu, koji nameravate da ozbiljno radite. Na bazi vaših rezultata, trebalo bi da ste ocenjeni, odnosno nagrađeni. Dakle, odgovornost, transparentnost i jasna pravila igre. U stvari, baš ono čega nikako kod nas nema. Još uvek nismo, čini nam se, dosegli elementarnu organsku solidarnost, kao društvo. Nezavisni segment srpske kulturne scene ima, ipak, razvijeniju svest o tome. Postoje sasvim pragmatični razlozi da ljudi sarađuju.

Da li ste zadovoljni uspehom projekta Kustosiranje do sada?

Srđan Tunić: Najveći kritičari projekta smo mi sami, i ne bismo rekli da nismo zadovoljni, nego da uvek postoji još nešto što se treba pokušati, uvek ima prostora za unapređivanje. Promene su neizbežne, prilagođavanje projekta datim mogućnostima, partnerima, budžetu, borbom za očuvanje profesionalnog standarda koji često izostaje i ogorčuje, argumentima i konstruktivnim pristupom… Uočljiv profesionalni rast, zainteresovanost naših kolega i koleginica, puno elektronske pošte koja nam stigne kada objavimo Javni poziv za učestovanje u projektu, otvaranje novih mogućnosti, sve su to rezultati koje nas uveravaju da guramo dalje.

Planovi za budućnost tima Kustosiranje?

Andrej Bereta: Kustosiranje je nekako stalno orijentisano na skoriju budućnost kustoske prakse. Imamo nekoliko konkretnih i raznorodnih planova vezanih za regionalna povezivanja, ali i šire. Zainteresovani smo, i dalje, i za akademsku sferu, i u tom smislu imamo neke međunarodne pozive. Ipak, ubedljivo najuzbudljivija aktivnost za nas je i dalje proces nastanka jednog izložbenog projekta, koji realizujemo sa ljudima, koji nam se prijave na javne pozive, a koje odaberemo za timski rad. Ove godine smo rešili da se fokusiramo i na polje, koje je mnogima sinonim dosade i jednoličnosti, a nama deluje istraživački izazovno, na pola puta između postdiplomca koji besano pretražuje po arhivama retku građu, CSI i Indijane Džonsa. Bavićemo se arhivistikom, stvaranjem baze podataka za zbirku za jednu instituciju kulture u Beogradu. Doživljavamo proces saznavanja kao permanentan, tokom celog života, koji delite i razmenjujete sa drugima, raduje nas činjenica ako jedan mikronski segment znanja neko može da otkrije u našim istraživanjima i u radu sa nama, i da ga primeni u sopstvenoj praksi.

Piše: Vaska Nikolić

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Arhiva

Blogovi koje pratim

wanderlustplusone

Blog about the fun of travelling with children to weird and wonderful places across the world.

POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA

emisija o naučnoj fantastici, hororu i fenteziju

Daniel Kovač

Crteži, knjige, Jesenji Orkestar

Blog de Sylvia Marcos

Artículos y publicaciones de la investigadora feminista Sylvia Marcos

PAGINA DENTATA

the animals and culture blog

Beastly Histories

Researching and Writing More-than-Human Histories

Youthvoiceblog

This blog is dedicated to voice the voices of young generation hunger for change. Today many young people have important things to say but no one is listening. This blog is committed to giving them the tools to make their voices heard. This blogs deals with different areas including: youth policies, gender equality, climate change, youth political participation, conflict resolution, leadership…

%d bloggers like this: