Srđan Tunić

art historian, curator

Kokurikozaka kara (コクリコ坂から, From Up On Poppy Hill, Sa makovog brda, 2011.)

Originalni članak na sajtu Konkursa regiona – web časopisa Aformator: http://konkursiregiona-afirmator.net/sa-makovog-brda-pise-srdan-tunic

Kokurikozaka kara (コクリコ坂から, From Up On Poppy Hill, Sa makovog brda, 2011.)

This slideshow requires JavaScript.

Poslednji animirani film studija Đibli, iza koga kao režiser stoji Goro Mijazaki (Gorō Miyazaki), pojavio se prošle godine pod nazivom Kokurikozaka kara (Sa makovog brda) i predstavlja ekranizaciju istoimene mange sa početka ’80-ih godina prošloga veka.

Nakon zahlađenja odnosa između oca i sina Mijazaki tokom nastanka Gorovog debitantskog dugometražnog animiranog filma iz 2006. Gedo Senki (ゲド戦記, Tale of the Earthsea, Priče iz Zemljomorja), Hajao je za njegov drugi film uradio storibordove i scenario. Ovo je za sada „najsvežiji“ rad u kome je učestvovao Hajao Mijazaki, posle poslednjeg svog filma Gake no Ue no Ponyo (崖の上のポニョ, Ponyo on the cliff by the sea, Ponjo na litici mora) od čijeg je nastanka prošlo već četiri godine (i pored konstantnih pokušaja da ode u penziju već 15-ak godina, nadam se da neće još napustiti svoj rad na animaciji u studiju Đibli).

Već prvi kadrovi filma pokazuju da je Goro ostao veran vizuelnoj estetici studija Đibli, kao i preovlađujućoj temi odrastanja (još od Naušike to su mlade devojčice – shōjo), iako pravi otklon od tipičnih elementa fantazije. Okvir u kojem se radnja ove drame odvija smešten je u Japan posle Drugog svetskog rata, sa fokusom na život šesnaestogodišnje devojčice Umi koja živi sa svojom porodicom u kući na Makovom brdu koje gleda na luku Jokohama. Takođe, ona je glavni lik kroz čiju perspektivu sagledavamo svet filma – kroz „malu“, intimnu, generacijsku priču.

(ovde kreću spojleri 🙂

Kroz ovaj anime se, pored priče o odrastanju i tinejdžerskim temama (zaljubljivanje, škola isl.) uspostavlja interesantna priča o društvu – istraživanje skorašnje prošlosti (interesantan primer na tu temu zamišljanja istorije mesta u filmu Maimai Shinko to sen-nen no mahō, マイマイ新子と千年の魔法, Mai Mai Miracle iz 2009.) S jedne strane, prati se mikrosvet junakinje Umi, a s druge se kroz detalje svakodnevice, enterijere kuća, predstave luke i prirode, sporedne narative, pozadinske informacije i sećanja stiče utisak i uspostavlja istorijsko vreme i prostor. Prilikom jednog puta u prestonicu, vidimo Tokijo koji postaje moderan grad, pripremajući se za predstojeću Olimpijadu 1963.

Pored procesa modernizacije i pogleda ka budućnosti (uz to i mladosti), prisutan je i obrnut poces preispitivanja i, paralelno, pamćenja prošlosti. Kroz nekoliko narativa se stiče slika o nedavnoj prošlosti – Korejskom ratu (1950-53.) koji je izbio između Južne (na čijoj strani su bili S.A.D. i nekolicina vojnih korpusa iz različitih delova sveta) i Severne Koreje (koju je podržao Sovjetski savez). U Kokurikozaka karavidimo detinjstvo koje upoznaje rat kroz fragmente i intimne istorije sa distancom, ali čije reperkusije i dalje žive. Japan je preživeo sramotu poraza iz Drugog svetskog rata i u posleratnim godinama su postojali mnogi mešoviti brakovi sa amerikancima, što je često bilo plodno tlo za nastajanje društvenih razlika i oprečnih ideologija (Zapad-modernizacija, Japan-tradicija – pogledati na tu temu anime seriju Sakamichi no Aporon,坂道のアポロン, Kids on the Slope 2012.)

Rat je predstavljen kao stradanje bez etiketiranja strana („Bomba“, „Korejski rat“), ali se ideološki prizvuci primećuju i među tinejdžerima koji su skvotovali predratnu zgradu nazvanu Latinska četvrt. U njoj se nalaze mnoga gimnazijska društva i klubovi u čiji život je aktivno uključen Umin prijatelj Šun (Shun). Organizuju se diskusije i plenumi koji pokreću pitanja o demokratiji, anarhizmu, futurizmu (u smislu vatrenih zaljubljenika u sve novo), kao i onih koji traže srednji put (po formuli „i staro i novo“), pitanja aktuelnih u Japanu i dan danas.

Jedna od intrigantnijih tema koja je kroz film obrađena je običaj usvajanja dece siročadi posle Korejskog i Drugog svetskog rata, od strane vojnika – saboraca i prijatelja. Ta situacija je neminovno dovela do potencijalnih incesta u posleratnoj generaciji, u filmu prikazana između Umi i Šuna, koja stoji kao prepreka na putu tinejdžerske zaljubljenosti. Njihov prvi kontakt je direktno vezan za nasleđe njihovih očeva – mornara, kada Šun jednom prilikom primećuje pomorske signalne zastavice koje Umi podiže svako jutro ispred kuće i odgovara joj na isti način. Interesantan je momenat kada je starija Umina sestra umetnica naslikala, u stilu neo/apstraktnog ekspresionizma, more sa brodićem koji nosi te iste signalne zastavice, gde Umi po prvi put postaje svesna da neko odgovara na njenu poruku „Molim se za/želim vam bezbedno putovanje“.

Ovaj ručno i kompjuterski animiran film, miran i laganog ritma, koji u 91min. nudi bezbroj detalja i jaku emotivnu atmosferu, čini se odmeren i nepatetičan i pored potencijalno „rastopljive“ teme detinjstva i nostalgije. Uspostavljanje odnosa prema prošlosti kroz anime predstavlja interesantan i plodan momenat savremene animacije, koja, pored zabave, ponekad nudi i uplive „ozbiljnih“ tema – filozofskih, istorijskih, naučnih…

Pri gledanju ovog filma, stiče se jak utisak nostalgije, koji me je podsetio na knjigu Budućnost nostalgije ruske spisateljice i profesorke Svetlane Bojm (Geopoetika, 2005). Ona je, između ostalog, definisala dva tipa nostalgije: jedan je restaurativan, blizak tradicionalizmu i nacionalizmu, želji da se obnovi neka lepša prošlost, povratak zavičaju; drugi je pak refleksivan, preispitivački, kontemplativan, fragmentaran i individualan odnos prema predmetu nostalgije. Sagledavši ga u tom ključu, film Sa makovog brda možemo sagledati preko oba tipa: restaurativan je jer rekonstruiše vreme i deo istorije koji ima potencijal čežnje, potencijalno vizuelno (i katkad emotivno) ulepšan, međutim istovemeno je i restaurativan jer se suočava sa prošlošću a ne beži od nje, strašnih i nepoznatih nasleđa rata. Kao gledaoci, možemo steći utisak da smo „vođeni“ kroz narativ koji je izmešten i kroz čiji fokus „čitamo“ poruke, tako da je ovaj film ipak nešto između rekonstrukcije i fantazije.

Upoznavanje perioda tokom i nakon Drugog svetskog rata je prisutan kroz još nekolicinu animi: mračna ratna tragedija u produkciji studija Đibli Hotaru no Haka (火垂るの墓, Grave of the Fireflies, Grob svitaca 1988), posleratno odrastanje i nada u bolju budućnost JAPAN Furusato Japan (ふるさと, Japan, Our Homeland, Japan, naša domovina, 2006) i, ipak se ne dotičući rata ali odgovarajući periodu, Tonari no Totoro (となりのトトロ,  My Neighbor Totoro, Moj komšija Totoro 1988). Hajao Mijazaki je stvorio malo filmova koji se odigravaju (i) u sadašnjosti (Sen to Chihiro no Kamikakushi,千と千尋の神隠し, Spirited Away iz 2001, već spomenuti Ponjo i Lupin the 3

This slideshow requires JavaScript.

rd) i budućnosti (Nausicaä), on je većinom fokusiran na prošlost (Mononoke, Porco rosso, Kiki’s delivery service, Laputa, Totoro, Howl…) i njen fantazmatski potencijal.

Goro Mijazaki je svojim drugim rediteljskim ostvarenjem pokazao da ume da se vešto snađe i u fantaziji i u predstavljanu „realnog“ života (s tim što moje simpatije u njegovom slučaju naginju ka poslednjem filmu). Posle animacije dva filma koji su rađeni po tekstualnim uzorima (strip, knjiga), možda bi mogli da očekujemo kao naredno ostvarenje neku ličnu priču.

http://kokurikozaka.jp/index.html

http://www.nausicaa.net/wiki/From_Up_on_Poppy_Hill

http://en.wikipedia.org/wiki/From_Up_on_Poppy_Hill

Srđan Tunić

kustos – istoričar umetnosti

Hvala Muhi Kafedžiću na filmskim izvorima.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Arhiva

Blogovi koje pratim

wanderlustplusone

Blog about the fun of travelling with children to weird and wonderful places across the world.

POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA

emisija o naučnoj fantastici, hororu i fenteziju

Daniel Kovač

Crteži, knjige, Jesenji Orkestar

Blog de Sylvia Marcos

Artículos y publicaciones de la investigadora feminista Sylvia Marcos

PAGINA DENTATA

the animals and culture blog

Beastly Histories

Researching and Writing More-than-Human Histories

Youthvoiceblog

This blog is dedicated to voice the voices of young generation hunger for change. Today many young people have important things to say but no one is listening. This blog is committed to giving them the tools to make their voices heard. This blogs deals with different areas including: youth policies, gender equality, climate change, youth political participation, conflict resolution, leadership…

%d bloggers like this: