Srđan Tunić

art historian, curator

Hajao Mijazaki: konstruktor svetova – budućih i prošlih

http://www.kinoteka.org.rs

Studio za elektronske medije „Vlada Petrić“

17-19 maj 2011

uvek sa početkom u 18:00

Hajao Mijazaki: konstruktor svetova – budućih i prošlih

1) 17. maj, utorak

„Naušika/Nausikaja iz doline vetra“ (Kaze no Tani no Naushika)

Režija i scenario: Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki)

1984, Japan, 117 minuta

Jezik: japanski, titl: engleski
Projekcija filma, predavanje o filmu i istoimenom stripu, diskusija.

2) 18. maj, sreda

„Laputa: zamak na nebu“ (Tenkū no Shiro Rapyuta)

Režija i scenario: Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki)

1986, Japan, 126 minuta

Jezik: japanski, titl: engleski

Projekcija filma, predavanje o filmu, diskusija.
3) 19. maj, četvrtak

„Princeza Mononoke“ (Mononoke-hime)

Režija i scenario: Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki)

1997, Japan, 134 minuta

Jezik: engleski, titl: engleski

Projekcija filma, predavanje o filmu, diskusija

 

 

Autor ciklusa:

Srđan Tunić, istoričar umetnosti

This slideshow requires JavaScript.

Hajao Mijazaki (1941) je jedan od najpoznatijih japanskih animatora i filmskih režisera koji uživa ogromnu popularnost u Japanu, a od filma Princeza Mononoke (1997) postaje veoma popularan i nagrađivan i na Zapadu. Za njegovu popularnost su najviše zaslužni animirani filmovi za decu, kao i za odrasle, iako je ponekad granica koja razdvaja ta dva vrlo tanka ili i ne postoji, a moramo imati u vidu da se poimanje ”šta je prikladno za decu” u različitim delovima sveta drugačije percipira nego na Zapadu. Tome u mnogome doprinosi kompleksnost Mijazakijevih likova, koji nikada nisu skroz ”dobri” ili ”loši” (u skladu sa filozofijom jinga i janga), svestrani, zastupajući konstruktivno mišljenje i akciju kao rešenja za životne probleme, bez iluzija da znamo sve i da postoji samo jedno viđenje stvari. Mijazakijevi animirani filmovi, mahom crtani ručno, razbijaju stereotipe o ”crtaćima” kao neozbiljnoj zabavi namenjenoj najmlađima i predstavljaju vredna umetnička dela. Ekološke teme i odnos čoveka prema prirodi i tehnologiji se često javljaju u njegovim ostvarenjima, veoma maštovitim, višeslojnim i punim simbolike, kao i sa izvesnom otvorenošću za iščitavanje i interpretaciju.

Naušika (ili Nausikaja) iz Doline vetra čini prvi autorski animirani film Hajaoa Mijazakija koji je specifičan kako zbog ekoloških tema i odnosa čovek-priroda-tehnologija koje u sebi obrađuje (a koji će se pojavljivati u još par njegovih filmova), tako i zbog formiranja ekipe saradnika koji će činiti jezgro studija Đibli (Ghibli) koju godinu kasnije. Film je nastao kao ekranizacija prva dva od sedam stripova Naušike koji su poslužili kao scenario, iako je priča u filmu izmenjena zbog specifičnosti medija, kao i činjenice da je cela stripska saga završena 1994. Iako obiluje ekološkim temama, pacifistička Naušika (film, kao i strip) je pogodna za ekokritičku analizu, odnosno analizu stepena upotrebljivosti ekoloških poruka i datih rešenja koje jedno delo naučne fantastike, i pored svog fantazmatskog karaktera, može da ponudi za rešavanje aktuelnih problema na relaciji čovek-priroda.

Laputa: zamak na nebu je referenca na leteće ostrvo koje je opisano u Guliverovim putovanjima, u ovom filmu izmešteno u svet u kome se prepliće društvo 19. veka i tehnologija budućnosti – pravi steampunk ambijent. Potraga za letećim ostrvom koje ima status mitske Atlantide je potraga za davno izgubljenom tehnologijom koja će ljudima doneti moć. Međutim, superiorno društvo Lapute postaje previše zavisno od tehnologije i udaljeno od ljudi na Zemlji, što napokon, kao i u Platonovom opisu Atlantide, dovodi do njegove propasti.

Princeza Mononoke se takođe bavi odnosom prirode i čoveka, ali je za razliku od postapokaliptičnog sveta Naušike, radnja smeštena u Japanu tokom srednjeg veka kada je, navodno, postojao mitski harmonični svet između ljudi, životinja i duhova prirode. Narušavanje tog odnosa je glavni uzrok nevolja glavnih junaka (i društva u celini) koji pokušavaju da pronađu rešenja za sebe, kao i za svet oko njih. Ovim filmom se Mijazaki više okreće mitološkom nasleđu Japana, kreativno tumačeći mitološka bića i odnose u skladu sa svojom vizijom i narativom koje želi da istakne.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Arhiva

Blogovi koje pratim

The Star-Child's garden

writings, crafts & music

A Restless Art

Thinking about community art

wanderlustplusone

Blog about the fun of travelling with children to weird and wonderful places across the world.

POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA

emisija o naučnoj fantastici, hororu i fenteziju

Daniel Kovač

Crteži, knjige, Jesenji Orkestar

Blog de Sylvia Marcos

Artículos y publicaciones de la investigadora feminista Sylvia Marcos

PAGINA DENTATA

the animals and culture blog

Beastly Histories

Researching and Writing More-than-Human Histories

%d bloggers like this: